Gotovo...
I sve je gotovo... Chak pre nego shto je pochelo... Otishao si! Od mene... Ne! Ne mogu to da izdrzhim... To sam prvo pomislila. Kada si mi to rekao mislila sam kako to nije mogutje, kako netju izdrzhati... Pustila sam suze... Klizile su mi niz hladne rumene obraze... Ispustila sam te prelepe sjajne neprocenjive bisere... Zashto?! Zbog tebe... Ali sam pogreshila...da, znam da sam pogreshila u svemu. I sve one misli koje su mi punile glavu tog trenutka su nestale! Nestale zajedno sa tobom... Ali nije me briga... Sada..vishe ne znam da li sam chovek...da li uopshte zhivim... Ceo svoj zhivot sam posvetila tebi....nije trebalo...ali zashto to nisam ranije shvatila?! Pomislila sam da znam shta zhelim..i da si ti moja jedina zvezda koja me gleda sa neba... Gleda...gleda...gleda... I odjednom nestane! Sve ono vreme izgubljeno...izgubljeno zbog tebe... A shta sam dobila za uzvrat? Nishta osim slomljenog srca... Ali netju tugovati za tobom, koliko god ti to zheleo! Ne! Netju to sebi dozviliti! I sada tje ovo biti opet moj stari obichni zhivot....zhivot bez tebe... Zbogom...kao shto si ti meni rekao...zauvek...
3 Komentari |
0 Trekbekovi